Withouh a good title...

Čini mi se da je ceo decembar obeležila novogodišnja euforija, ali to nije ništa novo, uvek je tako. Decembar je uvek mesec kolektivnog ludila. Dok jedni ushićeno kite jelku mesec dana pre vremena, usplahireno smišljaju planove, kombinacije pića, mesta i ljudi kako u ponoć ništa ne bi bilo prepušteno slučaju, drugi kao da žive u nekom paralelnom univerzumu u kome ne postoji taj famozni doček i u kome se ne dešava ništa. Na kraju, kada se sabere svi smo tu negde između ove dve krajnosti. S tim da prva grupa ima daleko bolji marketing :)

Kako je ostalo manje od sto sati do ponoćnog odbrojavanja, možda bi trebalo sagledati godinu za nama i videti šta je sve postignuto, gde smo stigli i odabrati neki novi cilj i početak. Kada bih se osvrnula na svoju, bez lažne skromnosti mogla bih reći, bila je to velika godina, važna, puna pobeda i ostvarenih ciljeva, ali onda bih stilga do njenog početka i sve bi prestalo da važi, postalo malo i nebitno, jer postoji neko ko ništa od toga nije mogao videti...

I to me vraća na početak priče, bliža sam ovim drugima... sem ponekad kada me neobjašnjivo omami ta svetlucava magija novogodišnjih ukrasa, sećanja na pahuje u ponoć, mirisni šareni kolačići i haljina krojena po meri. Sviđa mi se ta površnost, lakoća kojom u par koraka stvaran svet bude maskirana u nešto iskričavo i bajkovito. Sviđa mi se, a onda samo zaboli, zaiskri u očima pa poželim da je neko drugo doba godine, bilo koje, samo da nije kraj decembra i taj januar koji zapravo nikada i nisam volela.

Ne znam da li ću nešto poželeti u ponoć. Nikada nisam bila od onih što veruju dobre vile i bajke, Deda Mrazove i ostalu veselu družinu koja samo čeka da ostvari nečije želje. Oduvek sam birala da verujem u ljude i sebe, u to da možemo da budemo i dobi i loši, i svih boja sive, i potpuno mračni i oni što zrače najviše od svih, i  da umemo da učinimo sve za sebe i druge i da kao niko možemo sve pokvariti u jednom trenu... I isto tako, verujem da se stvari dešavaju, nekada naši izbori i koraci dovedu do njih, a nekada se jednostavno dese, iz čista mira, bez zasluge, bez razloga, nekako same od sebe, samo se dese i onda promene sve. I ima nešto neobjašnjivo u ljudima u takvim trenucima, jer dobre ne preispituju i snažno veruju da su baš njima namenjene i predodređene, dok za loše očajnčki proklinju i kunu, a jedne i druge su se možda desile same od sebe, bez zasluge i bez razloga, jer stvari se nekada ipak samo nasumičo dešavju. Nema tu mnogo logike a ni magije...

Ne znam šta će doneti sledeća godina, mogla bi da pruži mnogo, a opet ne mora ništa. Ali svako od nas može izabrati ono bolje, vrednije i na kraju krajeva mudrije, zgrabiti konce u svoje ruke, preduzeti korake koji vode napred, sigurno i hrabro, i grudima punim entuzijazma osvojiti 2012. i učiniti je godinom za pamćenje!


P.S.
Nedostajao mi je polyvore, i vreme koje sam provodila tamo, a kao rezultat toga nastale su neke meni simpatične kombinaije, pa ako još uvek nemate ideju šta obući za doček možda vam pomognu i daju inspiraciju...