Kako je ostalo manje od sto sati do ponoćnog odbrojavanja, možda bi trebalo sagledati godinu za nama i videti šta je sve postignuto, gde smo stigli i odabrati neki novi cilj i početak. Kada bih se osvrnula na svoju, bez lažne skromnosti mogla bih reći, bila je to velika godina, važna, puna pobeda i ostvarenih ciljeva, ali onda bih stilga do njenog početka i sve bi prestalo da važi, postalo malo i nebitno, jer postoji neko ko ništa od toga nije mogao videti...
I to me vraća na početak priče, bliža sam ovim drugima... sem ponekad kada me neobjašnjivo omami ta svetlucava magija novogodišnjih ukrasa, sećanja na pahuje u ponoć, mirisni šareni kolačići i haljina krojena po meri. Sviđa mi se ta površnost, lakoća kojom u par koraka stvaran svet bude maskirana u nešto iskričavo i bajkovito. Sviđa mi se, a onda samo zaboli, zaiskri u očima pa poželim da je neko drugo doba godine, bilo koje, samo da nije kraj decembra i taj januar koji zapravo nikada i nisam volela.
Ne znam da li ću nešto poželeti u ponoć. Nikada nisam bila od onih što veruju dobre vile i bajke, Deda Mrazove i ostalu veselu družinu koja samo čeka da ostvari nečije želje. Oduvek sam birala da verujem u ljude i sebe, u to da možemo da budemo i dobi i loši, i svih boja sive, i potpuno mračni i oni što zrače najviše od svih, i da umemo da učinimo sve za sebe i druge i da kao niko možemo sve pokvariti u jednom trenu... I isto tako, verujem da se stvari dešavaju, nekada naši izbori i koraci dovedu do njih, a nekada se jednostavno dese, iz čista mira, bez zasluge, bez razloga, nekako same od sebe, samo se dese i onda promene sve. I ima nešto neobjašnjivo u ljudima u takvim trenucima, jer dobre ne preispituju i snažno veruju da su baš njima namenjene i predodređene, dok za loše očajnčki proklinju i kunu, a jedne i druge su se možda desile same od sebe, bez zasluge i bez razloga, jer stvari se nekada ipak samo nasumičo dešavju. Nema tu mnogo logike a ni magije...
Ne znam šta će doneti sledeća godina, mogla bi da pruži mnogo, a opet ne mora ništa. Ali svako od nas može izabrati ono bolje, vrednije i na kraju krajeva mudrije, zgrabiti konce u svoje ruke, preduzeti korake koji vode napred, sigurno i hrabro, i grudima punim entuzijazma osvojiti 2012. i učiniti je godinom za pamćenje!
P.S.
Nedostajao mi je polyvore, i vreme koje sam provodila tamo, a kao rezultat toga nastale su neke meni simpatične kombinaije, pa ako još uvek nemate ideju šta obući za doček možda vam pomognu i daju inspiraciju...
first set is my favorite !
ReplyDeleteSto se tice outfita, zadnji mi je najdrazi, al ni downtown girl nije daleko od mog ukusa :)
ReplyDeleteSto se tice teksta, bas si ga lijepo naspisala i slazem se sa svime sto si rekla. Ja se nadam najboljem za 2012. godinu u svakom segmentu mog zivota, al osim nade planiram i "raditi", tj. zaraditi da mi se dogode lijepe stvari i uspjesi :)
http://lartoffashion.blogspot.com
Divan tekst! Sta god da se desilo tog proslog januara, ne daj se i nastavi da budes tako sjajna kakva jesi! :****
ReplyDeletethe new chic mi se jako sviđa :)
ReplyDeleteja sam imala toliko problema dok sam pokušavala odrediti što odjenuti, ali nekako sam uspjela :D
I meni je rock kombinacija najbolja, mada i ona prva...
ReplyDeleteA sto se tice nove godine...od posla ne stizem da okitim jelku, a ni da sumiram predhodnu godinu, kao ni da napravim planove za buduce. Sve prepustam slucaju ovog puta :)
Uh, nekako nemam vremena ni zna šta, ali i pored toga, praznici me osvajaju. A tek ću kasnije da sabiram i oduzimam i planiram. <3
ReplyDeletePoslednji outfit mi je omiljeni!;)
Ja sam u ovoj drugoj grupi, novogodišnja euforija me nije ni malo uhvatila, nisam hejter ali mi je malo zlo od svog tog ludila oko mene, famoznog "gde ćeš za doček" pitanja, i sličnog. Ne sumiram godine za nama, nikada, niti planiram neke buduće, go with the flow, šta drugo :)
ReplyDeletelove all the outfits i think the first one is my favorite!
ReplyDeletehttp://kc-citystyle.blogspot.com/
Volim tvoje postove gde ima više teksta a manje slika <3 Jer imaš šta da kažeš, ženo!
ReplyDeleteJa sam redovni manijak u ovo doba godina. Nosim praznično raspoloženje sa sobom i svuda ga širim :)
kako si ovo lepo srocila...Ja bas uzivam u tvojim tekstovima, umes da "dotaknes"!:) Sto se euforije tice, i ja sam negde u sredini...divni predlozi kombinacija, btw, sve bih nosila...:)
ReplyDeleteMogla bih o ovoj temi dugo da pisem:))ali i ako se slazem sa svim sto si napisala ja ipak biram da verujem u bajke,da stvorim sebi i svojoj porodici divne praznike,jer zivot je lep i lepsi ako ga sami sebi ulepsamo.Proslo me je vreme ludila "sta obuci i gde ici",sad uzivam u okicenoj kuci,kolacicima,novogodisnjem koncertu iz Beca,dokonim danima,druzenju sa prijateljima i gledanju filmova.
ReplyDeleteU svakom slucaju zelim ti da i dalje verujes u sebe,ali i da se prepustis onoj lepsoj strani praznika.Zelim ti jednu dobru godinu koju ces samo po lepom pamtiti!
love those mary jane shoes!!
ReplyDeletenatalie
http://lucyandtherunaways.blogspot.com
zivot je to, obojen veselim i tamnim bojama.. moramo pamtiti lepe trenutke :)
ReplyDelete