Less is more

Možda i jedno od najsažetijih modnih pravila ikada - Less is more iliti manje je više. Jednostavno čak i u svojoj fiozofiji. Savršeno jasno i precizno.
Iako fraza nije potekla iz mode, lako se može primenti jer je jedno od onih univerzalnih pravila koje važi za sva vremena i sve oblasti. Prvi put je zabeležena u predivnoj poemi  Andrea Del Sarto davne 1855. godine, ali nam je svima poznatija zahvaljujući arhitekturi i minimalističkoj filozofiji Ludwig Mies van der Rohea, koji je izvršio snažan uticaj na arhitekturu dvadesetog veka držeći se principa savršene jednostavnosti. A koliko je univerzalno i primenjivo pravilo biće svima jasno ako se setimo i Ajnštajntovih reči (volim tu izreku, iako nije modna):

"If you can't explain it simply, you don't understand it well enough."

Naravno, i mi u Srbiji konja za trku imamo, ali malo nezgodnog i pravog kontraša, koji kaže zašto jednostavno kada može komplikovano. Istina, niko ovu frazu ne korsisti u modnom kontekstu, ali ume ponekad da zaluta i pronađe put i u taj svet. Izgleda se uvukla u naš genetski kod, zajedno sa kontriranjem, pa sve mora da dobije komplikovaniju interpretaciju.

Nekada mi se čini da jendostavnost podcenjena. Često joj se neopravdano pripisuje dosada. Ima onih koji je smatraju nezanimljivom, nedovoljno interesantnom, te kad god to mogu govore da je nešto previše jednostavno. Međutim, u velikoj su zabudi jer kada je u pitanju jednostavnost stvari ipak nisu tako jednostavne. 

Ako bih pokušala da definišem jednostavnost rekla bih da je to harmonična, smislena celina sačinjena od minimlnog broja elemanata, koja kao takva u estetskom smislu prija oku. Celina kojoj ništa ne treba ni dodati ni oduzeti. Jedna od možda najlepših izreka vezanih za jednostavnost je i Da Vinčijeva, svima nama dobro poznata:

"Simplicity is the ultimate  sophistication."

Možda je na prvi mah kontradiktorna jer spaja jednostavnost, kao odsustvo kompleksnosti, sa sofisticiranošću koja u sebi objedinjuje stil i dozu luksuza, ipak sugeriše da je to dobro promišljena i odmerena celina do koje se dolazi usavršavanjem i težnjom za savršenstvom, koje zapravo i spaja na prvi pogled nespojivu jednostavnost sa sofisticiranošću.

Kada se sve to prevede na polje mode i  konkretno oblačenja, postavlja se pitanje kako pronaći tu dobro odmerenu celinu, kojoj ne treba ništa ni dodati ni oduzeti, koja je efektna i harmonična, i koja prija oku. Najjednostavniji način bi mogao biti sledeći:

1. Sakupiti sve što može doći u obzir kada je u pitanju jedna modna kombinacija,
2. izabrati ono što je neophodno,
3. sve ostalo eliminisati i ostaviti za neku drugu kombinaciju,
4. a odabrane komade stilizovati na način koji najbolje odgovara raspolženju i ličnosti.
5. Uz bonus dodatak! Naglasiti jedan segment (nakit, dezen, jedan komad odeće...)

Neko bi sada mogao reći kako se na ovaj način ugrožava kreativnost, sputava eksperimentisanje i ograničava modni izraz. Možda tako deluje na prvi pogled, ali zapravo ako se setimo najefektnijih modnih momenata, to su upravo oni dobro odmereni. Verujem da su nastali upravo na takav način, traženjem pravog broja pravih stvari. Primera radi, dovoljno je samo reći mala crna haljina i Audrey Hepburn. Jednostavnost u svom najlepšem izdanju, zar ne?