Fashion demotivation

Modu možemo posmarati kao jednu od sfera života koja sa sobom donosi slobodu izražavanja, neograničenu kretivnost, i prostor u kome se može ispoljiti jedinstvenost svake pojedinačne ličnosti. E sad, kao i svaka oblast života, i tu (zapravo čak i više nego u nekim drugim oblastima) postoje predvodnici, lideri, oni koji diktiraju trendove i donose inovacije i sledbenici koji ih prihvataju svesno ili nesvesno, koji ih obožavaju i veličaju. Prihvatanje trendova ima neke svoje zakonitosti, nedokučive i najčešće različite od osobe do osobe kojih čak ni one nisu svesne ili ne umeju da ih objasne. Neki to rade iz ljubavi a neki iz zabave, drugi opet iz odsustva lične kretivnosti, treći zato što im je plasirano i najlakše dostupno rešenje, ima i onih kojima je to način da se uklope u neke društvene  sfere i za njih praćenje trendova je zapravo sredstvo adaptacije i karta prihvaćenosti... dakle motivi su različiti, i ima ih onoliko koliko ima i ljudi. Međutim, danas to nije tema, možda neki drugi put...
Već mesecima prikupljam razno razne fotke, sa vodećih blogova i modnih sajtova, nižu se folderi i folderi raznoraznih inspirativnih kombinacija, ali se provukao i jedan bez pravog naziva. U pitanju su neki modni momenti koji u meni pokreću niz pitnja koja bi se mogla svesti pod jedno jedino pitanja ŽAŠTO? Pa da krenemo (bez nekog posebog reda)...

Zaboravljen donji deo kombinacije. Veliki džemperi su nezaobilazni poslednjih sezona, međutim, nositi ih kao haljinu je ipak malo čudno, nehajno i nedovršeno, (i može se dodati još puno drugih prideva koji počinju sa ne :)  bez obizra koliko na prvu loptu možda izgleda simpatično i zavodi svojom opuštenošću i ležernošću ipak se radi o kombinaciji koja nije potpuna.

Providne čizme. Zanimljiva ideja, može se reći originalna i nesvakidašnja, ali kada se pređe na polje prakse  ne mogu a da se ne zapitam nekoliko stvari, za početak zašto tako nešto uopšte nositi, i kada. Ako je hladno i pada kiša u njima je hladno, a kako su providne obuvanje čarapa nekako ne dolazi u obzir, jer poenta je da se vide noge a ne čarape. Ako je toplo... pa možete zamisliti taj scenario, dakle i tada ovaj nesvakidašnji originalni  par zakazuje. Zatim ljudsko telo odaje toplotu, šta kada se čizme zamagle, pa dođe do kondezacije i proklizivanja :) dakle kao što rekoh mnogo pitanja. Da ne dužim, hajdemo na sledeći modni momenat.

Pidžama za ulicu. E ovo je stvarno zanimljiv fenomen. Pidžama sa štiklama, sa biserima, sa mokasinama pa još podvrnutih nogavica, kako odoleti svim tim mogućnostima? :) Zaista,  ponekad se pitam kada je privlačenje pažnje postao jedini cilj i to po svaku cenu. Čija god etiketa da krasi unutrašnjost ovaj stajling je i dalje samo prihvatljiv u krevetu ili bolnici. Postoji toliko drugih načina oblačenje pri kojima se ne narušava udobnost i komfor.

Štikle plus trenerka. Da li je potrebno nešto reći? Međutim brine me neuka mlada duša koja veruje u modni autoritet onog ko plasira ovakav detalj kao stil vredan pažnje. 

Jakna vezana oko struka.  Ne nikako. Treba čuvati zdravlje, bubrege, jajnike, itd. ali ima drugih načina. Iako su se devedesete vratile, ovo čak ni tada nije bilo in. 

Ružne muške cipele sa čarapama. Koketiranje sa muškim stilovima je sasvim ok, ume da bude zabavno, čak i veoma primamljivo i treba probati. Međutim, nekada to zaista ne ide, izgleda ružno i što bi stariji ljudi rekli nakaradno, (ova reč baš i zvuči onako kako ovo izgleda i slovo po slovo oslikava koliko to loše može da biti. Ako je izgovorite polako par puta dok gledate ove slike biće vam jasno na šta mislim), konkretno u sličaju obuće koja je inspirisana muškom, koja je velika i stopala vizuelno čini nepotrebno dužim.

Životinjski skelet. Primer da ljubav prema životinjama nekada ne zna za granice. Fascinacija nakitom koji je inspirisan životinjskim carstvom i svim njegovim predstavnicima je svoju kulminaciju dostigla u ovoj ogrlici. Lepo? Kreativno? WOOOW? Ne, nego samo sredstvo za privlačenje pažnje i pokušaj postizanja različitosti, reciklirana stara ideja, sa dozom neukusa i bizarnosti. (a da ne zaboravim i činjenicu da je ljubav prema raspadanju stvari organskog porekla i rezultata istog zapravo problematičan psihopatološki simptom :)

Providno ali na pogrešan način. Da će transparentne tkanine biti veliki trend svima je bilo odavno jasno. Međutim, to je mač sa dve oštrice, tanka je linije između neukusa, nespretnosti i kombinacije koja oduzima dah. Kako treba nositi provido možete pročitati kod Jovane, a evo kako ne treba. Ne sa pogrešnim vešom i ne po svaku cenu, i ne samo zato što negde piše da tako treba.

XXXXXXXXXL minđuše od perja. Gde je granica između taman i previše je u nekim slučajevima teško proceniti, ali kada je nešto previše to onda baš bode oči, a nekad čak i golica oko struka :)

Dokolenice. Ne mogu da se setim nijednog jedinog razloga kada je prihvatljivo otkrivati ove čarape. A ne mogu da setim ni razloga zašto njima dodatno naglasiti nesavršenosti. Zapravo, u njima čak i savršene noge mogu izgledati šašavo. Ovo je dokaz da su neki trendovi i stilovi neprihvatljivi, i estetski nekorektni bez obzira na njihovu promociju, zastupljenosti i prihvaćenost. Zdrav razum i kritički stav su majka dobrog ukusa.

Metalik helanke. Skoro sam se zagrcnula kada sam videla ovu sliku, i automatski me podsetila na staru dobru pesmu o helankama koja je devedesetih zvonila sa TV-a, koju očigledno u ostatku Evorpe nikada nisu čuli, je da jesu ova slika se danas ne bi našla na stranicama prestižnog online magazina kao street style koji se preporučuje.

Problematične čarape, drugi deo. Neko veoma mudar se dosetio da su samodržeće čarape nepraktične jer mogu da skliznu, i napravio praktično rešenje u vidu lažnih samodržećih čarapa iz jednog dela. Međutim, kako se svaka ideja razvija i transformiše, u jednom trenutku ta kretivnost i transformacija moraju dostići kritičnu tačku neukusa, što za rezultat daje nešto slično ovom. I koliko god mašnice, leptirići i cvetići imaju ulogu da asociraju na nešto lepo, slatko i romantično, kompletan krajnji rezultat može biti veoma loš i na granici. I zato, pamet u glavu kada su ovakve čarape u pitanju, jer zaista postoji mnogo dobrih, ali isto toliko i onih loših.

Neka sija, neka se šareni, i neka ... Mix and mach and voila što bi rekli svetski blogeri. I zaista, sposobnost kombinovanja i upotrebe jednog istog predmeta (odevnog ili bilo kog drugog) na različite načine jeste odlika visoke inteligencije. Najbanalnije rečeno veći broj kombinacija, veća inteligencija, ali nije baš tako jednostavno, jer pored  broja kombinacija treba nekada voditi računa i o smislenosti. Niko ne želi rezultat koji govori suprotno tome, zar ne? Pa bi modna inteligencija mogla da se definiše kao sposobnost kombinovanja jednog istog predmeta sa originalnim rezultatom koji je estetski prihvatljiv a ne po matematičkom principu svaki sa svakim, što je u svetu izgleda postala praksa u cilju postizanja originalnosti i različitosti. 

Biciklističe ispod šorca. Zašto, čemu... ozbiljno?

Plastični ceger. Za sva ona domaćinstva u kojima problem odlaganja štipaljki ili nečeg sličnog nije rešen, ovo je odlično rešenje. U svim drugim situacija - uvek postoji lepša i praktičnija torba.

Čipka, veš plus svašta nešto. Pogledati pod Neka sija, neka se šareni, i neka... i Providno, ali na pogrešan način :) 

3/4 trenerka i  poslovni stil. Koža, plust trenerka, plus učkur, plus špic cipele, pa sve tu u svio, belo, crno, smeđoj kombinaciji, zar je dozvoljeno? Ne znam u kom su trentuku trenerke postale dozvoljen odevni predmet u svakodnevnim kobinacijama koji isključuju sport, rekreaciju i odmor, ali izgleda jesu, što naravno ne znači da oberučke treba biti prihvaćeno.

                                                    photos: vogue.com. elle.com, carolinesmode.comI da se vratim na početak, u onu tačku gde moda predstavlja sferu života koja sa sobom donosi slobodu izražavanja, neograničenu kreativnost, i prostor u kome se može ispoljiti jedinstvenost svake pojedinačne ličnosti, i tome da dodam da ispoljavanje sebe kroz modu nije moguće bez kritičkog osvrta prema istoj, bez sigurnosti u sebe čak i onda kada postoje razlike u odnosu na trenutno prihvaćene standarde i norme, bez selektivnosti i zdravorazumske procene o smislenosti, estetici i nužnosti prihvatanja svakog trenda ili modnog mišljenja, i bez originalnosti u ograničenim okvirima čija granica je u tome da se isključi kreativnost i različitost nastale kroz poigravanje sa ludošću, jer granice zdravog razuma su i više nego dovoljne za kreativnost, ako je ona prava i postoji."Making the simple complicated is commonplace; making the complicated simple, awesomely simple, that's creativity."