To go, or not to go?

Nekada su bajke počinjale sa rečenicom nekada davno iza sedam gora i sedam mora živela je prelepa princeza koja je... i ostatak svi znamo. Moderne bajke su nešto malo drugačije...

U Blogeru, gradu iza sedam društvenih mreža, opasanim velikim zidinama isprepletenih linkova, u "blizini" sedam top svetskih metropola živi jedna princeza Blogerina. Upravo je sa oduševljenjem primila pismo koje će joj promeniti virtuelni a možda i stvarni život. Poziv za reviju njenog omiljenog dizajnera, i slučajno najprestižniju reviju u ovom trenutku. Oduševljena je u mentalnoj garderobi sastavila pet kombinacija za tu priliku, i dok je to radila već je zamišljala  komentare koje će pristići na njen blog kada objavi vest, i računala porast broja posetilaca u narednom postu kada objavi slike sa događaja. Oh, nikada nije bila tako srećna! A sigurno ni tako čitana. Konačno je priznata i važna u svetu o kome je oduvek sanjala..... i onda je do kraja života (zadovoljstva u pisanju) bloga živela srećna i zadovoljna obilazeći revije i ostale IT događaje gde su sa njom postupali onako kako to i dolikuje princezi dok joj to nije dosadilo.

U istom tom trenutku, u jednom manjoj kraljevini Blogera, tamo negde iza sedam društvenih mreža, i iza zidina prepletenih linkova, pa još malo dalje, geografski pogotovo, jer nisu tako blizu svetksih metropola, žive i druge princeze Blogerine. One ušuškane u toplinu svog omiljenog kutka pune entuzijazma pišu o onome što im se dopada, što vole, i sa istim oduševljenjem čekaju da vide šta su to  druge princeze napisale.

Jednog dana, u toj maloj kraljevini Blogera gde princeze ne dobijaju pozivnice koje im menjaju život, neko se dosetio da ih pozovu na modni spektakl neviđen na tim prostorima kako bi svojim pristustvom uveličale pomenuti događaj. I princeze se oduševiše! Njihove pozivnice se razlikuju od onih što menjaju život, ne mogu ih čak ni držati u ruci, one su elektronske i satkane od piksela na ekranu. I možda su one uobičajena stvar u nekom svetu gde stvari funkcionišu uobičajeno i očekivano, ali baš ta mala kraljevina Blogera je nekako nepouzdana i u njoj se nekako sasvim obične stvari zakomplikuju.. A onda su usled nedostatka i nepotpunih informacija krenula pitanja, i za njima neobično odsustvo odgovora i prisustvo odgovora koji nemaju veze sa pitanjima...

I gledajući tu pikselnu strukturu na ekranu neke od Blogerina su možda pomislile, "Konačno je dobilo smisao ono što radim, ta elektronska pozivnica je pravo priznanje mog rada!". A onda su se setile da je ono što pišu bilo priznato i pre i bez toga, i da njenom modnom dnevniku iz dana u dan priznanje odaju verni čitaoci i ona sama jer uživa u tome. Zar je potrebno neko veće, bolje, primamljivije priznanje od toga, zar ljubav prema radu više nije dovoljno dobro priznanje? Neke su možda bile radoznale ili zbunjene i usudile se da pitaju, zatraže objašnjenje famozne elktronske pozivnice, i nisu dobile odgovor koji su tražile. U zemlji u kojoj je svaka treća osoba menadžer za nešto i u skladu sa tim navodno poznaje rad u osnosima sa javnošću, i uopšte tajne komunikacije i dobre prezentacije bilo čega, bi tako nešto trebalo da bude iznenađujuće, no i ne u ovoj kraljevini  za koju svi znaju da ne funkcioniše uvek na logičan način, čak i ako ima neobično velik broj razno raznih menadžera i PR-ova.

A neke su možda razmišljale o tome zašto da se trude da prevale kilometre puta  da bi prisustvovale događaju, kada se niko nije potrudio da odgovori na njihova pitanja. Zar se tako ponaša prema gostima čije se prisustvo sa zadovoljstvom očekuje? I neko bi možda rekao, možda su domaćini velikog modanog događaja zauzeti, ne stignu, možda jesu u pravu, a možda i nisu, ko će to znati. A baš ta mala kraljevina Blogera, u  kojoj se šalju elektronske pozivnice, je poznata po gostoprimstvu, a odsustvo odgovora na pitanje gosta i nije baš znak pomenutog i nadaleko poznatog gostoprimstva, ili me vara ova moja logika u tri sata posle ponoći. A možda je i za domaćine sve ovo novo, sve to sa Blogerinama i njihovim bajkama, možda još uče kako da savladaju moderne pristupe i osvoje glomazne od linkova satkane zidine, i kako da postignu ostvarenje snova Blogerina kao što su uspeli  oni pomenuti gore, malo bliže svetskim metropolama.

Neke su možda rešile da svrate, neke možda nisu ni razmišljale o tome već su nastavile uživanje u svom modnom kutku kao da se ništa nije ni desilo. Neke će možda i pisati o neviđenom modnom spektaklu na ovim prostorima, o svim stylish facama i drugim Blogerinama koje su tu srele. Seveće blicevi na sve strane kako bi se zabeležio neponovljiv trenutak i nezaboravan dan, a broj klikova u Blogeru i pretraživanje u Google-u će dostići tačku usijanja i svi će čuti da se tog dana, u malenoj kraljevini iza sedam društvenih mreža, opasanoj velikim zidinama prepletenih linkova, održao najblistaviji i nezapamćeni događaj na koji su svi poneli svoje elktronske pozivnice :)